Ljubiša Pavković Biva rođen U prvom komšiluku - Mije Krnjevca Mija je Jedan od najslavnijih harmonikaša tog vremena I taj Mija - drži časove harmonike U velikom, zajedničkom dvorištu I - eto - baš u tom dvorištu Trčkara - pada - i prevrće se Niko drugi Do komšijin - mali Ljubiša * * * Ali To dete im - stalno smeta Malo-malo - pa se zatrči I udari prstićima - po nečijim dirkama Kad podviknu na njega Dečak - trk nazad - uz stepenice - kod Majke * * * Krnjevac, međutim Kao prekaljeni - harmonski lisac Primeti Da to dečije udaranje - po harmonici Nije baš - nasumično Trunka melodije Proviruje - iz tog nestašluka Svaki put - to dete Kao da namerno - pritisne prave dirke Nemoguće - da je slučajno Dete - od pet godina * * * I tako Krnjevac - jednog dana - kaže Ljubinom ocu . Bogdane, kupi mu neku harmoniku Možda bude nešto od njega * * * U nižoj muzičkoj školi Ljuba rešava harmonske algoritme - kao vodu Domaće zadatke - ne radi kod kuće Nego - odmah na času Čim nastavnik izrekne zadatak Testiraju ga sa gradivom - iz viših razreda Ljuba istresa sve - kao iz rukava Jednom prilikom - nastavnik ga uzima za uši I vodi - od razreda - do razreda I objašnjava kolegama - i drugoj deci Kako Ljuba nije - običan dečak Nego Nekakvo Čudo - od običnog dečaka * * * Počinju Da se nižu nagrade, takmičenja, priznanja Ljuba postaje šef Narodnog orkestra RTB Najvrednije priznanje je - iz Moskve Koje mu uručuje lično - Fridrih Lips Tim činom Ljuba praktično biva proglašen Za najboljeg - na svetu Jer - Fridrih Lips je Ruski - bog harmonike I taj isti - Fridrih Lips - zapitkuje Ljubišu Kako uspeva ovo - i kako uspeva ono Ljuba - sleže ramenima Lakše mu je da to odsvira - nego da objasni